U šećernoj bolesti organizam nije u stanju da razgrađuje glukozu na ugljen dioksid, vodu i energiju, niti da je ugrađuje u glikogen i masti kao energetsku zalihu. Uslijed toga se otežano i smanjeno stvara energija kao pogonska snaga za sve radne procese, koji se neprekidno odvijaju u toku rada i kretanja, u mirovanju i u snu. Potpuni prekid u snabdjevanju energijom i za veoma kratko vrijeme, mogao bi ugroziti život. Zato organizam u neregulisanoj šećernoj bolesti koristi takozvane alternativne izvore i puteve dobijanja energije. To uzrokuje međutim, višestruke štete koje izazivaju nerazgrađeni i nagomilani šećer u krvi i produkti nepotpunog razlaganja šećera i masti.
Slika: Šećer je izvor energije: Ono što je benzin za utomobile to je šećer za organizam
I ZDRAVE OSOBE IMAJU ŠEĆER U KRVI
Grožđani šećer ili glukoza je prosti šećer koji iz crijeva ulazi u krv, a samo manjim dijelom nastaje iz voćnog i mliječnog šećera u jetri. I osobe koje nemaju šećernu bolest uvijek imaju određenu količinu šećera u krvi, koja je promjenljiva. Nakon obroka, pogotovo ugljikohidratne hrane, dolazi do manjeg porasta nivoa šećera u krvi, a pred obroke hrane i nakon fizičke aktivnosti, nivo šećera u krvi lagano opada. Normalna koncentracija šećera u krvi je 3,6mmol/L (65 mg/dl) do 6,0 mmol/L (108 mg/dl).
I malo povećanje nivoa šećera u krvi nakon obroka predstavlja podražaj B-ćelijama gušterače da izluče određenu količinu inzulina. Sav višak šećera u krvi inzulin uvodi u ćelije.
U ćelijama se u energetske svrhe razgradi samo onoliko šećera koliko je energije potrebno. Preostali dio viška šećera iz krvi inzulin skladišti u jetru, mišiće i masno tkivo. Na taj način inzulin kontroliše i održava nivo šećera u krvi u normalnim granicama i istovremeno sudjeluje u kontroli prometa energije u organizmu. U osoba u kojih gušterača ne luči dovoljno inzulina i u kojih je inzulin nedjelotvoran, dolazi do trajnog porasta nivoa šećera u krvi i ispoljavanja šećerne bolesti.
ŠEĆER JE IZVOR ENERGIJE
Ugljikohidrati ili šećeri su glavni izvor energije u organizmu. Kao što je za rad motora potrebno pogonsko gorivo, tako je za svaki rad u organizmu potrebna energija. Nama je lakše razumjeti utrošak energije za vidljivi rad, kao što je nošenje tereta, trčanje, plivanje… Međutim, energija je potrebna i za rad srca, bubrega, jetre i svih ostalih organa, tkiva i ćelija. Jednako kao što lokomotiva ne bi mogla krenuti bez goriva, ili kao što mehanički budilnik ne bi mogao raditi ni zvoniti ukoliko mu prethodno ne nategnemo opruge, isto tako ni srce ne bi moglo raditi bez energije. Zakon fizike je i u biologiji neumitan: nema rada bez utroška energije. Srce sa krvnim žilama funkcioniše na principu mehaničke pumpe, koja snebdjeva krvlju sva tkiva u organizmu. Srce se i u mirovanju tijela stisne i opusti, napuni i isprazni krvlju prosječno 70 puta u minuti. U svakom stisku ubaci u krvne žile prosječno 70 mililitara krvi. U jednoj minuti srce istisne oko 5 litara krvi, u jednom satu oko 300 litara, u 24 sata oko 7000 litara (da, 7000!). I tako stalno, srce radi bez prestanka od rođenja do smrti. I tako rade svi drugi organi i sva tkiva i ćelije. Za sav taj rad potrebna je energija. Da bi se iz šećera oslobodila energija potrebno je da šećer u obliku glukoze iz krvi uđe u ćelije. Šećer međutim, ne može ući u ćelije bez svog “vodiča”. Ovaj vodič glukoze u ćeliju je ustvari inzulin, hormon B-ćelija gušterače.
Slika: Srce svakodnevno istiskuje oko 7000 litara krvi u cirkulaciju i zato mora biti obezbjeđeno energijom.
